plata tiketa u sportskoj kladionici uz kafu ili ubacivanje sitnog novca u aparate za igre na sreću, od lagane zabave lako je i brzo uvukla stotine hiljada građana Bosne i Hercegovine i Srbije u pakao zavisnosti koji im je upropastio život, porodicu, a ozbiljno je nagrizao i naše društvo
“Postao sam nesnosan, opsjednut rezultatima, kvotama, adrenalinom. Počeo sam iz radoznalosti, a onda došao do toga da svakodnevno kockam dok nisam srušio svoj život”, ispričao je sagovornik CAPITAL-a.
Adrenalinsko pogađanje rezultata utakmica ili iskušavanje sreće na ruletima i “voćkicama”, online klađenje i igranje drugih igara na sreću, koje podrazumijevaju ulaganje i gubljenje velikih suma novca, postalo je posljednjih godina jedna od najunosnijih grana privrede, u kojoj propadaju hiljade ljudi i porodica, a profitiraju organizatori igara i država ubirući poreze.
U ispovijestima gotovo 500 čitalaca koji su popunili upitnik o kockanju portala CAPTAL i Nove ekonomije pročitali smo, a i čuli potresne priče zavisnika, koji su osim novca, na kocku stavili i svoje porodice, kuće, poslove, živote. Dvije trećine čitalaca odgovorilo je da se kladi svakodnevno, a čak njih 60 odsto u svom okruženju ima još nekoga ko se kladi, kocka ili igra ove igre. Samo 40 odsto reklo je Novoj ekonomiji da su pozajmljivali novac da bi vratili dugove ili nastavili kockanje da se izvuku.
Bio sam druga osoba…
Pričali su nam da su prokockali novac za hranu, stanarinu i račune, da su se igrali u početku bezopasno, rekreativno, iz čiste zabave, a onda samo shvatili da su potonuli u dugove i tešku zavisnost. Mnogi su rekli da su počeli da kockaju zbog društva, da su krenuli sa malim iznosima, a onda se probudili u paklu dugova, kredita i bez elementarnih uslova za život.
“Bio sam druga osoba psihički. Opterećen sportskim informacijama, kvotama i prognozama. Pozajmljivao sam novac i gubio. Bio sam u društvu kockara i svi smo gubili ozbiljan novac. Vremenom sam prestao, a svi moji prijatelji iz kockarskih dana i danas to rade. Niko nije prihvatio da ima problem“, ispričao je muškarac iz Banjaluke za CAPITAL. Drugi je rekao da je prokockao pare za hranu tek rođenog djeteta, treći da je izgubio pazar u kafiću, četvrti da je pokrao svoju firmu i dobio otkaz i krivičnu prijavu.
“Pronevjerio sam novac iz firme zbog kocke, dobio otkaz i krivičnu prijavu. Igrao sam sve, sportsku kladionicu, bingo, loto, grebalice, kazino igre poput ruleta, slot aparate i poker”, ispričao je jedan čitalac koji je odgovorio na pitanja iz upitnika.
Marko iz Beograda krenuo je sa laganom zabavom u društvu i uskoro izgubio vezu između igre i zavisnosti. Govorio je da je problem to “što ne može da se izbori sam sa sobom”.
“Ne postoji varijanta da izađeš kao dobitnik, samo što to u tom momentu ne možeš da vidiš“, ispričao je Marko novinarima Nove ekonomije.
U njegovim riječima složeni su svi mehanizmi psihološke spirale iz koje se teško izlazi, a lako upada. Ako gubiš, pokušavaš da se izvučeš, ako dobijaš, vraćaš se odmah po još – na rulet, automat, u kladionicu.
Ako je dobitak moguć jednom, mora biti i drugi put, ispričao je Marko. I tako unedogled, sve dok ne dođe do potpunog kraha – finansijskog, porodičnog i emocionalnog.
“Uvijek postoji griža savjesti, zbog toga što ste potrošili novac, što znate da nije trebalo da idete u kockarnicu. Svjesno idete i znate da ćete izgubiti i da ćete sebe dovesti u situaciju da potrošite sve, da ćete morati da pozajmljujete i da krijete od roditelja, žene, da nemate za dijete, jurite kredite“, rekao je Marko.
Kocka normalizovana do apsurda
U samo nekoliko ovih ispovijesti, (upitnik Nove ekonomije ispunilo je 288 čitalaca, a CAPITAL-ov 195) sročena je sva surovost i nemoć pred zavisnošću.
Istina je da je kocka u Srbiji i BiH normalizovana do apsurda, toliko da je reklamiraju i glumci, sportisti, muzičari. Prema zvaničnim informacijama koje su potvrđene Forbesu, BiH je zemlja sa najviše kladionica u Evropi, tačnije blizu 3.200, a iza nje odmah stoji Srbija u kojoj ih ima 2.900.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2018. godine, u Srbiji je problem kockanja imalo između 51.000 i 93.000 ljudi, od čega su od 14.000 do 33.000 patološki kockari. U BiH mediji su prije deset godina pisali da ih ima 50.000, a tako pišu i danas. Međutim, preciznijih podataka nema ni za jednu od dvije države.
Profesorka Slađana Dragišić Labaš sa Instituta za sociološka istraživanja govori da, ako bi se uzeo evropski prosjek, u kojem u svakoj zemlji ima od dva do četiri odsto zavisnika, to onda znači da ih u Srbiji ima oko 180.000.
Navodi da se sa kockanjem počinje najčešće u adolescentskom periodu, između 15 i 17 godina, ali pošto zakoni zabranjuju kocku maloljetnicima, povećava se broj kockara u onlajn sferi.
“Tako je onlajn kockanje postalo dostupnije, brže, jednostavnije i udobnije (iz fotelje). Nažalost, to postaje visoko rizična zabava, posebno za mlade“, ističe Dragišić Labaš.
Tome u prilog govori i izjava bivšeg kockara koji je “prešao na drugu stranu”, ostavio kocku i zaposlio se u kompaniji vezanoj za ovu industriju.
“Maloljetnici se, od kad postoji kocka, dovijaju kako da se klade. Ranije su za njih uplaćivali tikete odrasli. Danas su pravila daleko stroža, provjere su oštrije, ali djeca i dalje uspijevaju da se uključe u kockanje”, kaže ona.
Specijalista psihijatrije i rukovodilac Dnevne bolnice za hemijske i nehemijske zavisnosti Olivera Sbutega Filipović, navodi za Novu ekonomiju da se u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti liječenje pacijenata zavisnih od kocke sprovodi od 2010. godine.
Godišnje se oko 200 osoba liječi od zavisnosti izazvane prekomjernim kockanjem.
“Tokom 2023. godine bilježi se porast od 30 odsto prvih pregleda u odnosu na 2022. godinu, dok se taj broj tokom 2024. godine održavao. U godini koja je iza nas otvoreno je 160 kartona“, dodaje ona.
Jedan od ispitanika ispričao je da je potražio pomoć psihijatra da bi obuzdao svoju zavisnost.
“Pomogla mi je porodica, bili su uz mene kada sam krenuo na terapiju. Uspio sam da se obuzdam i prestanem, ali moji nekadašnji kockarski drugovi se ni do danas nisu izvukli”, rekao je on.
Liječenje se sprovodi kroz grupni porodični psihoterapijski tretman Dnevne bolnice, u trajanju od najmanje dvije do tri godine.
U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske rekli su da se na njihovu psihijatriju od 2022. godine javilo 76 pacijenata zbog problema sa patološkim kockanjem.
Od tog broja 17 pacijenata je hospitalizovano, a najmlađi među njima imao je samo 23 godine. Najstariji je imao 55 godina. Po pitanju ambulantnog javljanja, ukupan broj pacijenata je do sada 59.
Tokom 2022. godine bilo je 17 pacijenata, 2023. godine 14 pacijenata, 2024. godine 28 pacijenata. Bilo je i šest pacijenata ženskog pola. Najmlađa osoba koja se javila je imala 18 godina, a najstarija 59 godina.
Brojevi od kojih boli glava
U Srbiji trenutno posluje ukupno 2.921 kladionica i kockarnica. Najviše ih, po glavi stanovnika, ima u centralnoj beogradskoj opštini Stari grad. Otvoreno je, naime, 40 kladionica i kockarnica, na oko 44.000 stanovnika.
Iako je Stari grad “najbogatija” opština u Srbiji, sa prosječnom platom od oko 1.530 evra (179.727 dinara), već na drugom mjestu ove neslavne liste je Raška, koja je daleko od ovog iznosa, jer prosečna plata ovde iznosi 682 evra. To je daleko manje i od republičkog proseka koji je 880 evra. Uprkos tome, u ovoj opštini ima 19 kladionica na oko 21.000 stanovnika.
U Republici Srpskoj postoji 780 kladionica i u njima još 170 automata rasprostranjenih u 64 opštine (plus Brčko), što iznosi otprilike jedna na 1.200 građana.
Kada govorimo samo o automatima, na 800 lokacija u RS ima ih čak 10.010, dok se na 1.470 lokacija nalazi 2.789 aparata za igre na sreću.
Internet igre organizuje 19 priređivača, a tombole njih devet. Takozvane zabavne igre su dostupne na 112 lokacija na kojima su postavljena 264 aparata. Nagradne igre organizuje devet priređivača.
Ne samo da se država ne bori protiv rastuće ovisnosti o kocki, nego se još i uključila u organizovanje igara na sreću, kao i njihovu promociju, kroz izmjene zakona postala najveći priređivač preko svog preduzeća „Elektronska video lutrija (EVL)”.
“Paradoks u Republici Srpskoj je da je država najveći organizator i priređivač igara na sreću. Preko EVL-a, čiji je Lutrija RS jedan od osnivača, sa svojih 2.400 aparata na preko 1.000 lokacija, oni su od Republike Srpske napravili jedan veliki kazino dostupan svima”, kažu u Udruženju priređivača igara na sreću u RS.
Kažu da, dok ostali priređivači posluju isključivo u objektima namijenjenim za ove aktivnosti, EVL je svoje uređaje postavio u kafiće, roštiljnice, benzinske stanice, poslastičarnice, na dohvat ruke dostupan svima, pa i najmlađima.
Republika Srpska ostvarila je prošle godine preko 79,5 miliona evra (155,38 miliona maraka) prihoda od naknada i poreza od priređivanja igara na sreću, 20 odsto više nego godinu ranije, pokazuju podaci Poreske uprave RS.
U 2024. godini priređivači igara u Federaciji BiH klađenjem su ostvarili ukupan promet u iznosu većem od 818,06 miliona evra. U ovom entitetu postoji 11 priređivača igara na sreću sa ukupno 1.916 uplatnih mjesta.
Čak 26 firmi u 101 poslovnoj jedinici u FBiH bavi se organizovanjem internet igara na sreću, tombola, kazina, odnosno, elektronskih igara na sreću.
Poreska uprava FBiH uprava naplatila 96,12 miliona evra poreza od kladionica, za skoro četiri miliona više nego 2022. godine.
U Srbiji, kladionice podliježu višestrukim vrstama naknada – za organizovanje igara na sreću, poreze na dobitke koje ostvaruju igrači, kao i kroz klasične poreze poput poreza na dobit preduzeća, PDV-a, poreza na zaradu zaposlenih…
Samo od naknada za priređivanje igara na sreću, država je, prema zvaničnim podacima Uprave za igre na sreću, tokom 2024. godine inkasirala tačno 117.756,4 evra.
Preciznije, iznos naknade za posebne igre na sreću u kockarnicama bio je oko 3,14 miliona evra, za igre na sreću na automatima oko 69,9 miliona evra, a za klađenje približno 28,9 miliona evra. Takođe, kladionice koje priređuju elektronsko klađenje uplatile su u državni budžet prošle godine 54,6 miliona evra. Na kraju, prihodi od naknada za priređivanje nagradnih igara iznosili su oko 1,7 miliona evra, a od klasičnih igara na sreću oko18,7 miliona evra.
Pored priređivača igara na sreću, država Srbija oporezuje i dobitnike, pa se po Zakonu o porezu na dohodak građana, po stopi od 20 odsto oporezuju i dobici od igara na sreću. Igrači su dužni da plaćaju porez na sve dobitke veće od 1.227 evra (143.872 dinara).
Pritisak da se kockamo
Sociolog Ivan Šijaković kaže da je država stvorila sebi novi problem i nevolju, sramotu koja je gura u raspad.
“Posao i obaveza države je da reguliše ovu oblast, kao što to rade neke ozbiljne zemlje, poput Njemačke u kojoj nećete vidjeti reklame za kockarnice. Kod nas se otišao korak dalje i takoreći se vrši pritisak na ljude da moraju biti kockari. Oni kockanje kod nas više ni ne mogu izbjeći“, kaže Šijaković.
Stručna saradnica za prevenciju Udruženja “Narko-NE” Sanela Pekić kaže da nema podataka o tome koliko imamo ovisnika o ovom poroku, ali da postoji procjena da je oko 50.000 patoloških kockara.
“Osoba koja je ovisna o kockanju će priznati da ima problem i potražiti pomoć tek kada sve posljedice do kojih je došlo zbog kockanja izađu na vidjelo. Dok ima pristup novcu i može kockati, vrlo su male šanse“, kaže Pekić.
Kockanje se reklamira kao sladoled
Smatra da je potrebno regulisati promociju igranja igara na sreću, jer reklame doprinose da se određena ponašanja promovišu i normalizuju.
“Ako pogledate reklame, one nam prodaju pozitivnu priču, dobitak, zabavu, dobar provod, dok je realnost potpuno drugačija“, objašnjava Pekić.
Izvor: CAPITAL
