Planom rasta Evropske unije predviđeno je da Bosna i Hercegovina dobije oko milijardu evra za projekte, ali bez obzira na to koliko bi ova sredstva unaprijedila život građana domaći političari nisu uspjeli da se usaglase kako da ispune zahtjeve koje je pred njih postavila Evropska komisija
Inače je Planom EU za Zapadni Balkan je predviđeno šest milijardi evra, od čega dvije milijarde bespovratnih sredstava (grant) i četiri milijarde povoljnih kreditnih sredstava. Za razliku od BiH sve ostale države Zapadnog Balkana imaju odobrene reformske agende, a neke od njih već su i dobile mogućih 7 odsto ukupnog iznosa u okviru predfinansiranja iz Plana rasta.
Plan rasta za Zapadni Balkan inače obezbjeđuje postepeni pristup jedinstvenom tržištu EU, što omogućava građanima regiona da iskoriste neke rane prednosti evropskih integracija.
Sporne dvije tačke
Inače, BiH je 17. septembra prošle godine poslala nepotpun dokument o reformskoj agendi, potreban za isplatu novca. Od 113 tačaka Programa reformi, usaglašeno je 111, a ne postoji saglasnost o imenovanju sudija u Ustavni sud BiH, niti da se ukine entitetski veto na odluke Savjeta za državnu pomoć BiH.
Ekonomista Zoran Pavlović podsjetio je da je Berlinski proces bio početak analize potreba Zapadnog Balkana za projektima i investicijama pri čemu je konstatovano da je infrastruktura u domenu elektroprenosa i željeznica u vrlo lošem stanju, a nakon čega je napravljen program koji se zove Plan rasta, a koji je u stvari imao za cilj da pomogne zemljama da razviju ta dva sektora sa idejom da se bolje poveže Grčka i Evropa.
– Prvo je Evropska komisija rekla milijardu za svaku zemlju i da će dati 7 odsto ili 70 miliona evra svakoj zemlji da bi dobro pripremila projekte za koje će koristiti odobrena sredstva. Dio sredstava je grant, a dio je kredit. Onda su rekli da će svi dobiti sredstva kada svi prihvate uslove koje je propisala Evropska komisija – rekao je Pavlović.
Dogovor nemoguć
Sve zemlje su ispunile uslove koje su postavljeni, osim BiH koja nije usvojila dva zakona koja su bila uslov povlačenja sredstava.
To je bh. specifikum jer mi se ni oko čega ne možemo dogovoriti kao normalni ljudi nego koristimo nametnute uslove da bi rješavali međusobne odnose – rekao je on.
Dodao je da je zbog toga bio zaustavljen kompletan proces davanja novaca ostalim zemljama koje su u paketu.
– Kad su vidjeli u Evropskoj komisiji da smo mi dovoljno bandoglavi i da ne možemo da se dogovorimo, onda su ipak odlučili da će sredstva pustiti prema svim zemljama koje su ispunile uslove, tih 70 miliona evra za pripremu projekata osim BiH – rekao je Pavlović.
BiH je, kaže on, dobila dodatni rok, koji takođe nije ispoštovan.
– Tako da smo mi ni na nebu ni na zemlji. Nismo usvojili zakone, rokovi su prošli, možda će nam i dati te pare – vjerovatno će dati zato što jednostavno taj sistem za koji su pare namijenjene mora da se osposobi, jedino što u cijeloj priči je to sramota za jednu zemlju, tri naroda ili narod koji ovdje živi i lidere ili izabrane dužnosnike koji se toliko bezočno ponašaju neodgovorno prema građanima i prema životu u Bosni i Hercegovini – istakao je Pavlović.
Politička analitičarka Ivana Marić smatra da je problem što snage i političari koji zaista žele da uspije Plan rasta oni nemaju moć i ne mogu to sami uraditi.
“Političari navikli da imaju neku korist”
– Oni do kojih je to, koji blokiraju, njima apsolutno nije stalo ni do BiH, ni do građana, ni do projekata koje bismo dobili Planom rasta. Posebno zato što se to odnosi najviše na projekte u Republici Srpskoj i što se odnosi na infrastrukturne projekte i to su jednostavno projekti od kojih ti političari ne bi imali nikakvu novčanu korist jer su oni navikli da mogu da imaju neku korist od bilo čega. Od ovih projekata samo bi građani imali korist – naglasila je ona.
Kaže da zato političare to ne zanima i ne smeta im što će BiH izgubiti to ne samo kredite, već i grant sredstva koja bismo dobili poklonjena od EU za lijepo ponašanje i za ispunjavanje uslova.
– Međutim to ne zanima ni Milorada Dodika, ni Dragana Čovića, niti neke druge stranke u Federaciji, jednostavno zato što njima je njihov lični interes na prvom mjestu – izjavila je Ivana Marić.
Deklarativna podrška pristupanju EU
Istakla je da pored toga iako su deklarativno za EU oni znaju šta to znači da to za sobom nosi i pravosuđe.
– Znaju da to znači veći rizik za njih da će biti žrtve puta BiH u EU, tako što će biti uhapšeni i procesuirani od tužilaštva EU nad kojim nemaju baš takvu kontrolu kao što imaju nad pravosuđem BiH – dodala je ona.
Na pitanje koji je izlaz iz trenutne situacije rekla je da je potrebno da potičemo i da podržavamo one političare koji su proaktivni, koji rade.
– Evo ovo sada što je uradila opozicija iz Republike Srpske koja je otvorila karte i rekla za šta se zalažu i time se naravno izložila kritikama da su izdajice, da im je stalo do BiH, kao da Republika Srpska može sama da živi autonomno, ali ne može i toga su svjesni. Evo vidimo koliko je to Dodik pokazao i sa ovim dugom koji ne može da vrati za Viadukt i jednostavno treba takve snage podržavati, a ne one koje su korumpirane, a koje su najglasnije – kaže Ivana Marić.
Dodala je da, nažalost, te nacionalne stranke koje već godinama ništa konkretno nisu radile za građane osim “prodaje priče i populizma dobijaju najviše glasova na izborima”.
Izvor: BUKA
