Dizel na pumpama u Bosni i Hercegovini opasno se približava cifri od četiri marke po litru. Ali pravi problem nije samo cijena, već ono što bi se dogodilo kada bi gorivo prestalo pristizati, piše BUKA.
BiH nema državni sistem obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Za razliku od EU sistema, koji državama članicama nalaže održavanje zaliha u visini najmanje 90 dana neto uvoza ili 61 dan domaće potrošnje, prema višem od ta dva kriterija, sigurnost snabdijevanja u BiH i dalje se oslanja prvenstveno na komercijalne zalihe.
Energy Community upozorava da domaći okvir nije usklađen s evropskim pravilima. U trenutku kada ratovi i geopolitički potresi ponovo tresu tržište nafte, BiH tako nema ono što bi u ozbiljnoj krizi trebalo predstavljati posljednju liniju odbrane – stratešku zalihu goriva.
Koliko BiH zapravo ima kapaciteta za skladištenje, gdje se gorivo nalazi i šta bi se dogodilo kada bi uvoz bio prekinut?
Rezerve nafte u BiH: kapaciteti postoje, sistem ne
Federacija BiH ipak ima infrastrukturu za skladištenje naftnih derivata. Operator – Terminali Federacije upravlja terminalima u Blažuju, Živinicama, Mostaru i Bihaću, kao i terminalom u Pločama u Hrvatskoj. Prema podacima Operatora, četiri terminala u FBiH imaju ukupni kapacitet od oko 115.000 kubnih metara, dok terminal u Pločama ima dodatnih 81.250 kubnih metara.
Međutim, skladišni kapacitet nije isto što i količina goriva koja se nalazi u rezervi. I sam Operator navodi da provodi aktivnosti na uspostavljanju i održavanju strateških rezervi, dok je Vlada FBiH u martu ove godine, prilikom odobravanja iznajmljivanja slobodnih kapaciteta u Blažuju, naglasila da dio kapaciteta mora ostati rezervisan za zalihe naftnih derivata.
Situacija u Republici Srpskoj je drugačija. RS nema formirane strateške rezerve nafte i naftnih derivata. Ranije su postojale i Robne rezerve RS, sa skladišnim kapacitetima u Brezičanima kod Prijedora i Vrbanji kod Banjaluke, ali taj sistem danas ne funkcioniše kao javni sistem rezervi goriva.
Šta ako uvoz stane?
Upravo tu se vidi slabost postojećeg sistema. Bosna i Hercegovina je snažno zavisna od uvoza naftnih derivata, a nema jedinstven državni mehanizam kojim bi se u slučaju prekida uvoza aktivirale unaprijed formirane strateške zalihe. Prema ranijim procjenama, postojeće zalihe goriva mogle bi pokriti tek nekoliko sedmica potrošnje ukoliko bi uvoz potpuno stao. „Naše rezerve su uglavnom simbolične. Ako bi došlo do prekida uvoza, gorivo bi moglo nestati za nekoliko dana“, upozorava izvor iz energetskog sektora.
Ekonomista Draško Aćimović kao najveću slabost postojećeg sistema u BiH vidi nedostatak efikasnog mehanizma koordinacije između različitih nivoa vlasti. Zbog složene institucionalne strukture, u kriznim situacijama može doći do usporenog donošenja odluka i otežane saradnje između nadležnih institucija.
U svom radu „Resolving the Commodity Reserve Crisis in Bosnia and Herzegovina“ upozorava na hitnu potrebu uspostavljanja funkcionalnog sistema rezervi koji bi uključivao eurodizel i lož-ulje. Jedan od scenarija koji Aćimović razmatra jeste potpuni prekid uvoza Euro-dizela. U takvom slučaju strateške rezerve ne bi bile pitanje ekonomske politike na papiru, već mehanizam za održavanje funkcionisanja hitnih službi, javnog prevoza, sigurnosnih struktura i privrede.
BiH bi u krizi plaćala cijenu nepripremljenosti
Energetski stručnjak Damir Miljević za BUKU upozorava da BiH raspolaže minimalnim rezervama goriva, dok evropski standard propisuje znatno viši nivo sigurnosti. „Nažalost, Bosna i Hercegovina, kao i u svemu — klimne glavom i potpiše šta treba, a ne uradi ništa. Tako da će u ovoj situaciji i svim budućim situacijama koje će biti oko energenata, jedina reakcija BiH biti dizanje cijena i to će sve da podnesu građani i privreda“, poručuje Miljević.
Za zemlju koja gotovo potpuno zavisi od uvoza, pitanje više nije da li će doći do novog energetskog šoka, već koliko će sistem biti spreman kada se to dogodi.
