Sa javnim dugom od 13,738 milijardi KM, što je oko 28 odsto BDP-a, koliko je iznosio na kraju 2024. godine, Bosna i Hercegovina je u najboljoj poziciji u regionu
Iako zvanični podaci o javnom dugu za 2025. godinu još uvijek nisu objavljeni, a u drugim državama okruženja djelimično jesu, poređenja kažu da je BiH pet puta manje zadužena od Srbije (76 milijardi KM ili 47 odsto BDP), sedam puta od Hrvatske (96 milijardi KM ili 57,6 odsto BDP), Albanije i Sjeverne Makedonije 55-56 odsto BDP-a.
Bosna i Hercegovina je daleko i ispred Crne Gore, koja, iako je na kraju marta ove godine imala javni dug nešto veći od osam milijardi KM, to je čak 56,9 odsto BDP-a, pišu Nezavisne.
Prednost za sve, osim za BiH
Činjenice da ste ubjedljivo najmanje zaduženi, ne samo u regionu, već i šire, bila bi velika makroekonomska prednost za svaku državu, osim ako se, čini se, ne zovete BiH.
Ekonomski stručnjaci sa kojima smo razgovarali naglašavaju da javni dug od 28 odsto BDP, ako se samo gleda u brojkama, ostavlja mogućnost BiH da se dodatno zaduži te da je investitori mogu gledati kao državu koja nije prezadužena i u kojoj ima prostora za ulaganja.
Međutim, praksa u BiH je dosad najčešće bila takva da se novac od kreditora koristio isključivo za krpljenje budžetskih rupa, povećanje plata i za pogrešne projekte.
Nadalje, investitori sa kojima bi BiH mogla imati posla u smislu namjere da u njoj pokrenu poslove više bježe glavom bez obzira kada vide unutrašnju, političku i pravnu sliku.
“Objektivno je javni dug 28 odsto BDP. Ali realno su to bačene pare jer nismo u stanju da za 30 godina napravimo auto-put. Hrvatska se prezadužila da napravi auto-puteve i mostove, ali policiji povećati plate na 3.000 KM i zadužiti se totalni je promašaj”, kaže za “Nezavisne novine” Ranko Markuš, doktor ekonomskih nauka.
Zaduživanje ‘u ime budućih generacija’
On navodi da je prosječan javni dug u Evropskoj uniji oko 81 odsto BDP-a, a u evrozoni 88 odsto. Ali, kako ističe, visina zaduženosti sama po sebi nije presudna.
“Njemačka s dugom od 64 odsto BDP-a ulaže u industriju, energiju i infrastrukturu, dok Grčka i Italija s mnogo većim dugom većinu sredstava troše na otplatu obaveza, s manjim prostorom za razvoj. Crna Gora većinu duga ima u međunarodnim obveznicama, dok Srbija ulaže u infrastrukturu i energetiku. Primjeri Estonije i Luksemburga pokazuju da niska zaduženost, uz pametna ulaganja, može donijeti visoku konkurentnost”, kaže Markuš.
“Zaduživanje ‘u ime budućih generacija’ ima smisla kada se sredstva troše za razvojne projekte poput auto-puteva, energetskih ili obrazovnih objekata, jer tada i buduće generacije koriste benefite, a trošak se dijeli između generacija, za razliku od potrošnje na plate i tekuće transfere, kada dug tereti isključivo buduće generacije”, dodao je Markuš.
Što se tiče javnog duga BiH, njega čine spoljni i unutrašnji dug.
Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, od 13,7 milijardi KM javnog duga, na spoljni ide 9,23 milijarde KM, a na unutrašnji 4,5 milijardi KM.
Međutim, ovdje treba napomenuti da u javni dug BiH ne ulaze dugovanja javnih preduzeća iz Republike Srpske, a o čemu je još prije nekoliko godina upozorio i MMF.
