Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) predstavila je u utorak (31.3.) izveštaj u kojem analizira ključne događaje tokom protesta prošle godine.
Protesti u Srbiji trajali su tokom čitave 2025. godine, u manjem obimu nastavljeni su 2026, a počeli su posle 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu stradalo 16 ljudi.
Na početku izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2025“, BCLJP podseća da su među zahtevima studenata bili objavljivanje dokumentacije u vezi s rekonstrukcijom nadstrešnice, hapšenje odgovornih za napad na studente i profesore, i oslobađanje demonstranata pritvorenih na protestu u Novom Sadu 5. novembra 2024.
Vlasti ne samo da te zahteve nisu ispunile, nego su, navodi BCLJP, „rasli pritisci“ prema svima koji su podržali ili se pridružili studentskim protestima.
„Ono što vidimo u 2025. godini duboko je zabrinjavajuće. Vidimo pritiske na građane, akademsku zajednicu, civilno društvo, novinare. To nije nešto što smo samo mi zabeležili; o tome je govorila i međunarodna zajednica“, rekla je u uvodnom izlaganju na predstavljanju izveštaja direktorka BCLJP, Sonja Tošković.
„Ljudska prava nisu stvar političke volje“
Ona je dodala da do 2025. nikada nije bio toliko „pojačan međunarodni nadzor nad ostvarivanjem ljudskih prava“ u Srbiji. Podsetila je, između ostalog, na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, u kojem je zabeležen „pad u oblasti vladavine prava, narušavanje slobode medija, uticaj na nosioce pravosudnih funkcija, neadekvatna borba protiv korupcije i izostanak efikasne kontrole izvršne vlasti“.
„Danas je više nego ranije važno da ponovimo da ljudska prava nisu stvar političke volje, već su temelj svakog demokratskog društva“, naglasila je Tošković.
„Sve represivniji potezi vlasti“
Programski direktor BCLJP, Dušan Pokuševski, rekao je da je 2025. godine „polarizovanost društva dobila novi nivo“.
„Imamo direktnu suprotstavljenost građana koji nikada nisu bili odlučniji da zaštite svoja prava i, s druge strane, sve represivnije poteze, pre svega izvršne vlasti“, naveo je Pokuševski.
Rekao je da se i prethodnih godina u Srbiji govorilo o nedostatku dijaloga, urušavanju ljudskih prava, o tome da izvršna vlast „prekriva ostale grane vlasti“ i utiče na nezavisnost sudske vlasti.
„U 2025. godini smo došli do arbitrarne primene prava, do pravne nesigurnosti sa jedne i nekažnjivosti za povrede ljudskih prava sa druge strane“, naglasio je Pokuševski.
Dodao je da se u Srbiji „građanin kao pojedinac oseća nezaštićenim“.
„Kroz slobodu okupljanja, građani su pokušali da izraze svoje stavove o situaciji u društvu i po ko zna koji put su udarili u zid. Prošle godine smo svedočili visokom stepenu represije nad njima“, rekao je Pokuševski.
Skrenuo je pažnju da je „izostala obaveza države koju nalažu i Evropska konvencija o ljudskim pravima i Ustav Srbije“, a to je da ne ograničava pravo na slobodu okupljanja i da zaštiti učesnike javnih skupova.
„Najdrastičniji primeri su uletanja automobilima u okupljene građane. Bilo je i provokacija sa strane, ali nije bilo policije da zaštiti građane“, podsetio je Pokuševski.
„Prekretnica u postupanju vlasti“
Skup 15. marta 2025. godine u Beogradu, bio je, prema njegovoj oceni, „prekretnica“ u postupanju vlasti prema građanima.
U vezi sa navodnom upotrebom zvučnog topa, BCLJP u izveštaju podseća da je Visoki komesar UN za ljudska prava tokom posete Srbiji u maju „iskazao spremnost da njegova kancelarija sprovede misiju utvrđivanja činjenica o incidentima od 15. marta“. „Institucije Srbije nisu odgovorile na taj poziv Visokog komesara“, navodi BCLJP.
„Najstrašnije leto“
Drugačije postupanje vlasti prema građanima je, rekao je Pokuševski, „dobilo zamah u maju i junu 2025. godine“, pošto su studenti zatražili raspisivanje parlamentarnih izbora.
„To leto je možda najstrašnije koje pamtim. BCLJP je samo u prvih sedam dana posle skupa 28. juna u Beogradu podneo 14 krivičnih prijava protiv počinilaca koji su pripadnici policije ili BIA“, naveo je Pokuševski.
BCLJP u izveštaju podseća da su prijave podnete zbog zlostavljanja policije nad građanima, ali da „nijedna nije dobila epilog“ i da je zaštitnik građana na to „ostao nem“.
Na skupovima u avgustu u Vrbasu, Novom Sadu, Beogradu i Valjevu, ukazao je Pokuševski, policija je koristila prekomernu silu prema demonstrantima, a napadale su ih i pristalice vladajuće stranke.
Novinari i branioci ljudskih prava su „posebno bili na udaru“, ocenio je Pokuševski i podsetio na upade Uprave kriminalističke policije (UKP) u prostorije organizacija civilnog društva „pod izgovorom istrage o zloupotrebi sredstava USAID-a“.
„Naravno, prikupljanje tih informacija nije rezultovalo krivičnim postupkom“, ukazao je Pokuševski.
Inače, pripadnici UKP-a su u utorak ujutru (31.3.) ušli i u prostorije Rektorata Univerziteta u Beogradu, sa obrazloženjem da prikupljaju informacije u okviru istrage zbog nedavne smrti studentkinje Filozofskog fakulteta.
U znak protesta, na ulice Beograda je izašao veliki broj građana. Došlo je do sukoba s policijom, neki od demonstranata su privedeni, a pripadnici UKP-a su uveče napustili zgradu Rektorata.
„Policija zaštićenija i od funkcionera“
Pravnik BCLJP-a Vladica Ilić rekao je da je policija u Srbiji „danas zaštićenija i od najviših političkih funkcionera“.
„Imamo nekoliko ministara i nula policajaca protiv kojih se vode postupci“, naglasio je Ilić i podsetio da je sada na čelu UKP-a Marko Kričak, protiv koga je zbog zlostavljanja tokom protesta tužbu podnela studentkinja Nikolina Sinđelić.
Članica BCLJP-a Sanja Radivojević rekla je da je, prema podacima MUP-a, od juna do septembra 2025. u vezi s protestima procesuirano 1.636 ljudi, dok je 779 osoba lišeno slobode.
„To pokazuje ono što smo videli na prelazu 2023. u 2024, ali i na lokalnim izborima 30. marta (kada su neki od građana povređeni i privedeni) – to je da, uvek kada je pojačan građanski aktivizam, policija procesuira mnogo ljudi. To je represivna mera i poruka građanima čemu mogu biti izloženi u slučaju građanske neposlušnosti“, ocenila je Radivojević.
Pokuševski je kazao da je tokom izbornog dana 30. marta, kao i tokom 2025. godine, bilo ljudi „kojima je dozvoljeno da primenjuju silu“ i policije koja na to ne reaguje.
„Institucije su propustile da urade sve potrebno da se zaštiti izborni proces. To je još jedan propust države da zaštiti ljudska prava građana“, rekao je Pokuševski.
On je ipak naglasio da građani „nikada nisu bili ujedinjeniji u želji da zaštite svoja prava“.
„Nikada nisu bili spremniji da stanu ispred onih koji krše njihova prava, da ne pristaju na ulogu podanika i da iskorače u zaštitu ljudskih prava“, zaključio je Dušan Pokuševski.
(Una Sabljaković, DW, 01.04.2026. / Odgovorno)
