Aktuelni direktor Kancelarije za pravnu pomoć Brčko distrikta BiH i predsjednik Pravosudne komisije, prijavio se na konkurs za novi, peti mandat na čelu Kancelarije. Izvor Inforadara dovodi u pitanje zakonitost testiranja kandidata i nepristrasnost postupka, piše Inforadar.
Safet Pizović, aktuelni direktor Kancelarije za pravnu pomoć Brčko distrikta BiH , mogao bi dobiti i pet mandata na čelu ove institucije. Konkurs je raspisala Pravosudna komisija Brčko distrikta BiH 7. avgusta ove godine. Prema saznanjima Inforadara , na ovom mjestu, osim već pomenutog, konkurisao je i Svetozar Vasiljević. Obojica kandidata je pozvana na pismeni test koji je održan 12. oktobra.
Treba zapamtiti da se, prema Zakonu o Kancelariji za pravnu pomoć, direktor imenuje na mandat od četiri godine i može biti ponovo imenovan. Dakle, ne navodi se ograničenje broja uzastopnih mandata.
Izvori Inforadara bliski brčanskom pravosuđu ukazuju na niz nelogičnosti tokom ove konkursne procedure. Postavljanje pitanja može da se obezbedi puna nepristrasnost izbora kada je jedan od kandidata aktuelnog direktora Kancelarije za pravnu pomoć, istovremeno i predsednika institucije koja sprovodi konkurs?
U brčanskoj pravosudnoj zajednici smatraju da je apsurd i to što je Pizović istovremeno i predsjednik Pravosudne komisije Brčko distrikta BiH koji vrši izbor direktora i nadležna je za žalbeni postupak. Pizović je, podsećamo, na čelu Kancelarije za pravnu pomoć već četiri mandata, odnosno približno 16 godina. Sada se prijavio za novi mandat, dok bi se, prema objavljenim informacijama, o njegovoj kandidaturi trebalo odlučivati kroz proceduru koju provodi Pravosudna komisija kojom on predsjedava.
Prema stavu našeg izvora način provođenja ove procedure je sporan.
“Za izbor direktora Kancelarije za pravnu pomoć ne bi trebalo provoditi testiranje na isti način kao službena radna mjesta, jer se direktor bira neposredno odlukom Pravosudne komisije, u skladu sa posebnim zakonskim odredbama”, ističe izvor Inforadara.
“Testiranje kandidata nije zakonom propisano za neke kategorije među kojima je i direktor Kancelarije za pravnu pomoć, jer ove kategorije bira i imenuje Pravosudna komisija neposredno. Za ovu poziciju (direktor Kancelarije) procedura se sprovodi prema Zakonu o pravosudnoj komisiji i ovaj Zakon ne propisuje testiranje kandidata za ovu poziciju. pravosuđu Brčko distrikta predviđa da Pravosudna komisija neposredno provodi postupak zapošljavanja direktora Kancelarije za pravnu pomoć”, pojašnjava naš sagovornik i dodaje da je Pravosudna komisija, na čijem čelu je Pizović, imenovala komisiju za izbor (pa i testiranje) kandidata?!
Zanimalo nas je i da li je Pizović, kao aktuelni direktor Kancelarije za pravnu pomoć i predsjednik Pravosudne komisije Brčko distrikta BiH, učestvovao u donošenju odluke o raspisivanju konkursa, utvrđivanju procedure ili imenovanju komisije za izbor kandidata, kao i koje su konkretno mjere poduzete kako bi se osigurala nepristranost postupka, imajući u vidu da je jedan kandidat za predsjednika istovremeno?
Do objavljivanja ovog teksta, odgovore iz Pravosudne komisije nismo dobili.
Izvor Inforadara smatra da se radi o “ otuđenom centru moći koji nikome ne odgovara za svoj rad”.
“Dakle, Pizovića će testirati one kojima je na predsjedniku?! O ovakvim zloupotrebama sistema i nezakonitom postupanju nosilaca pravosudnih funkcija, treba upoznati javnost”, jer se radi o, smatra naš sagovornik”, naglašava naš sagovornik.
Da ovakva situacija može dovesti do pitanja povjerenja javnosti u nepristrasnost izbornog postupka, mišljenja je i Božidar Jović iz Udruženja građana Demos Brčko.
“ Nije normalno da broj mandata nije ograničen . Ukoliko neko obavlja funkciju više od dva mandata postoji realna sumnja da se radi o koruptivnim radnjama da taj neko lobira da ostane na toj funkciji puno duže, ai sam rad institucije nije kvalitetan u odnosu na rad institucije gdje se na svakom drugom ili svakom mandatu sukobljava nova energija i više rada. To što neko obavlja unutar funkcije sistema Brčko distrikta i otvara sumnju , ima tu mišljenja.
Kao jedan od mehanizama koji bi trebalo primijeniti au cilju otklanjanja svake sumnje u mogući sukob uloga Jović navodi izmjene postojećeg zakona.
“To nije jedini slučaj. Ograničavanje mandata mora postojati kao prepreka prema eventualnim koruptivnim radnjama koje podrazumijevaju da taj neko lobira isključivo za sebe. Jer, kada ste dugo na nekoj funkciji stvarali mrežu ljudi oko sebe to nije dobro za sistem kojim upravljate. Ograničenje mandata je civilizacijsko dostignuće koje moramo primijeniti u naše zakonodavstvo”, dodaje Jović.
Podsjetimo, Inforadar je u februaru 2026. pisao o višemjesečnim istražnim radnjama u predmetu povezanom sa prijavom koja se odnosi na zapošljavanje Dragane Popić na poziciji šefice administracije Kancelarije za pravnu pomoć. U aprilu je objavljen tekst o tome da, uprkos proteku vremena od podnošenja prijave, nije bilo konačnog tužilačkog epiloga.
