Visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas izjavila je u Sarajevu 2. jula kako EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika, piše Radio Slobodna Evropa.
Njena dvodnevna posjeta glavnom gradu Bosne i Hercegovine dolazi dan nakon što Vijeće za provođenje mira (PIC) nije postiglo dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika u ovoj zemlji, nakon što je Christian Schmidt u maju podnio ostavku.
Sve se dešava u trenutku otvorenog spora između SAD-a i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a.
Umjesto toga, PIC je imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Louisaa Chrishocka.
“Ako želimo postepeno okončati međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmjeren samo na pitanja koja su zaista neophodna”, kazala je Kallas na konferenciji za medije u Sarajevu.
Kallas je podsjetila i da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine od strateškog značaja za Evropsku uniju.
‘Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura’
Govoreći o novcu koji je Bosna i Hercegovina trebala dobiti iz Plana rasta, Kallas je rekla kako je o tome razgovarala sa predstavnicima vlasti u BiH, te da “vrijeme ističe”.
Ukupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi eura za period 2024-2027. Bosna i Hercegovina nije dobila nijedan euro iz Plana rasta, a prošle godine je izgubila 108 miliona eura zbog kašnjenja u dostavljanju svoje Reformske agende.
“Političke podjele zaustavile su napredak. Bosna i Hercegovina je već izgubila 108 miliona eura sredstava Evropske unije koja bi direktno koristila građanima. Ako se ne provede Reformska agenda i ne finalizira Plan rasta, Bosna i Hercegovina rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona eura. Lideri moraju preuzeti odgovornost i ostvariti rezultate”, rekla je ona.
Navela je i da Evropska unija ostaje najsnažniji partner Bosne i Hercegovine, ali da napredak zavisi od odluka koje se donose u BiH.
“To su sredstva koja će direktno koristiti građanima kroz ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor i druge važne projekte. Još uvijek ima vremena i zato sam insistirala da sredstva ne budu izgubljena. Nadam se da će domaće vlasti pronaći kompromis i postići dogovor kako bi Evropska unija mogla isplatiti ta sredstva”, kazala je ona, ne želeći odgovoriti na pitanje ko je odgovoran u BiH zbog zastoja u programu reformi.
“Ne mogu vam pomoći tako što ću imenovati odgovorne. Naš fokus je da postignemo rezultate. Dolaze izbori, a ankete pokazuju da oko 74% građana podržava članstvo u Evropskoj uniji. Građani bi to trebali jasno pokazati dajući podršku onima koji zaista rade na ostvarivanju tog cilja. To je dio demokratskog procesa i na građanima je da odluče”, kazala je Kallas.
O ruskom i kineskom uticaju na Zapadnom Balkanu
Na pitanje Radija Slobodna Evropa o tome ima li Evropska unija konkretan plan da se suprotstavi širenju političkog i ekonomskog uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, Kallas je odgovorila potvrdno.
“Evropska unija ima veoma dobre alate za borbu protiv stranih manipulacija informacijama i stranog uplitanja, što nazivamo FIMI (Foreign Information Manipulation and Interference). Ti alati dali su dobre rezultate u Moldaviji. Sada ih stavljamo na raspolaganje i zemljama Zapadnog Balkana, jer su njihovi lideri tražili sličnu podršku.
Važno je razumjeti da je cilj stranog uplitanja često usporavanje evropskih integracija i reformi. Zato želimo da i zemlje kandidati koriste iste mehanizme koje koristi Evropska unija. Svaka država ima svoje specifične potrebe, pa pristup prilagođavamo svakoj pojedinačno”, rekla je Kallas.
O EU putu zemalja Zapadnog Balkana
Kallas je kazala i da EU ostaje posvećena evropskom putu Bosne i Hercegovine i sigurnosti cijelog regiona.
“Nedavni događaji pokazuju da su vrata Evropske unije i dalje širom otvorena za nove članice. Crna Gora priprema pristupni ugovor, Albanija je otvorila pregovaračka poglavlja, a Ukrajina i Moldavija započele su pristupne pregovore. Bosna i Hercegovina ne može sebi priuštiti da zaostane.
Kontinuirane reforme su najbrži i najefikasniji način za napredak u procesu pristupanja. Ova prilika možda neće biti otvorena zauvijek. Članstvo u Evropskoj uniji ujedno je i najsnažnija garancija protiv političke nestabilnosti i stranog uticaja”, poručila je visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku.
Govoreći o opštim izborima u BIH, koji su zakazani za 4. oktobar, Kallas je rekla kako su očekivanja EU da izbori budu demokratski, slobodni i pošteni, te da politička retorika mora imati svoje granice.
Navela je i da EU nastavlja pomagati BiH da preuzme veću odgovornost za vlastitu sigurnost kroz Evropski mirovni instrument, te da podrška Oružanim snagama Bosne i Hercegovine sada ukupno iznosi 35 miliona eura.
Poručila je i da EUFOR Althea ostaje temelj stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
“Mir u Bosni i Hercegovini traje već tri decenije, ali se ne smije uzimati zdravo za gotovo. Kao što je pokazala prošlogodišnja politička kriza, EUFOR Althea ostaje ključna misija, budna i spremna da djeluje”, zaključila je Kallas.
Ovo je njena druga posjeta Bosni i Hercegovini u proteklih 16 mjeseci.
