Droge i kontrola društva: Nacisti su prvi shvatili moć hemijske manipulacije
Droge i kontrola društva predstavljaju neraskidivo povezane fenomene koje je, prema rečima pisca i istoričara Normana Olera, prvi u potpunosti razumeo upravo nacistički režim. Njegovo detaljno istraživanje, objavljeno u knjizi “Odvaljeni: Droge u Trećem rajhu”, otkriva kako je sistematska upotreba supstanci služila za manipulaciju vojnicima i celokupnim stanovništvom. Olerovo višegodišnje arhivsko istraživanje pokazalo je da su ovi fenomeni bili centralni, ali dugo zanemareni, deo nacističke strategije.
Zašto su istoričari prevideli ovaj hemijski faktor
Oler objašnjava da je hemijski faktor bio potpuno van fokusa akademskih istoričara. „Razgovarao sam o tome sa vodećim nemačkim istoričarem Hansom Momsenom. Pitao sam ga: ‘Zašto vi, stručnjaci, niste ovo videli?’ Njegovo objašnjenje je bilo jednostavno: ‘Mi istoričari ne znamo ništa o drogama.’ Oni nisu naučeni da uočavaju kako supstance i kontrola društva funkcionišu zajedno. Ali mi nismo mašine. Mi smo ljudi u stalnom kontaktu sa biljkama i lekovima,“ rekao je Oler.
Ključni dokaz pronašao je u nemačkom državnom arhivu, u beleškama Hitlerovog ličnog doktora, Teodora Morela. „Imao sam originalnu beležnicu u rukama. Lekar je zapisivao kako se Hitler osećao i koje mu je injekcije davao. Zapanjilo me je da su ti dokumenti od kraja Drugog svetskog rata pregledani samo tri puta. Hitler je provodio više vremena sa svojim lekarom nego sa bilo kim drugim. Niko nije shvatao da su upravo droge i kontrola društva ključ za razumevanje njegovog ponašanja i donošenja odluka,“ priseća se Oler.
Kako supstance oblikuju ponašanje u ratnim uslovima
Iako je knjiga objavljena pre više od jedne decenije, ova tema ostala je iznenađujuće aktuelna. Oler otkriva da ga upravo sada, zbog rata u Ukrajini, kontaktiraju iz te zemlje.
„Na obe strane, i ukrajinskoj i ruskoj, vojnici koriste metamfetamin za borbu. Zato je moja knjiga tamo interesantna – ona objašnjava odakle to dolazi i kakav efekat ima na vojnike. Veoma je teško ubiti drugog čoveka. To nije prirodno. Davanjem metamfetamina, mladim ljudima je lakše manipulisati. Tako su činili i nacisti sa svojim regrutima. Supstance ih čine poslušnijim, što je suština načina na koji hemijska manipulacija i vlast idu ruku pod ruku,“ objašnjava Oler.
On tvrdi da je ovo savršen način za upravljanje masama. Prvi su ga u potpunosti primenili nacisti, koji su eksperimentisali sa različitim supstancama na zatvorenicima u koncentracionim logorima. „Pre toga, ljudi su mogli da rade šta žele. Nacisti su rekli: ‘Ne, možeš samo ono što mi kažemo da je dobro za tebe.’ To je obrazac koji vidimo i danas. Rat protiv narkotika, koji je započela Amerika, u osnovi je preuzeo tu logiku za suzbijanje neistomišljenika i manjinskih grupa. Ako ne možeš da uhapsiš nekoga zato što protestvuje, možeš ga uhapsiti ako ima zabranjenu supstancu,“ ističe Oler.
Politika zabrana i priča o LSD-u
Oler se ovom temom detaljno bavi i u knjizi “LSD za mamu”. Ona istražuje kako rigidna politika prohibicije sprečava medicinski napredak. LSD, prvi put sintetisan 1943. godine, postao je zabranjen iako su istraživanja pokazivala njegov potencijal.
„Nacisti su prvi eksperimentisali sa LSD-om, ali ne kao lekom, već kao potencijalnim ‘serumom istine’. Međutim, decenijama kasnije, kliničke studije u Americi pokazale su da male doze ove supstance pomažu pacijentima sa Alchajmerom. Ona stimuliše receptore koje demencija uništava. Dakle, LSD nije zabranjen zato što je opasan, već iz čisto političkih razloga. Ovo jasno pokazuje mehanizam pomoću kojeg droge i kontrola društva postaju instrument vlasti. Postavlja se ključno pitanje: ko i zašto odlučuje šta je dobro za našu svest?“, pita se Oler.
Umetnost i odgovornost: Budući projekti
Osim istorijom, Oler se bavi i pitanjem angažovane umetnosti. „Mislim da umetnost uvek mora biti politička. To je tvoj stav. Način na koji praviš film ili pišeš knjigu uvek nosi političku poruku. Ako kritikuješ jednu zemlju zbog rata, moraš isto činiti i prema drugima. Ne mogu postojati dvostruki standardi. To urušava kredibilitet sistema,“ kategoričan je Oler.
Za kraj, otkriva da je u završnoj fazi svog najambicioznijeg projekta – knjige o istoriji čitavog čovečanstva. „Istražujem kako se naša svest razvila i šta je pokrenulo kognitivnu revoluciju. Proučavam uticaj rituala na različite faze ljudskog razvoja. Cilj je da bolje razumemo ko smo, odakle dolazimo i kuda treba da idemo,“ zaključuje Norman Oler, čije istraživanje o tome kako su droge i kontrola društva oblikovale prošlost, ostaje podjednako važno i za razumevanje sadašnjosti.
