Zašto je inflacija u Bosni i Hercegovini viša nego u Europskoj uniji?
“Rast cijena usluga u eurozoni usporio je sa decembarskih 3,4 odsto međugodišnje na 3,2 odsto, a cijene prerađene hrane, alkohola i duvana sa 2,1 odsto u decembru na dva odsto u januaru. Cijene energije zabilježile su dodatni pad od četiri odsto međugodišnje, bržim tempom u odnosu na 1,9 odsto u decembru. Nasuprot tome, inflacija za neprerađenu hranu porasla je na 4,2 odsto međugodišnje, a za industrijsku robu bez energije na 0,4 odsto. Godišnja stopa bazne inflacije u eurozoni pala je u januaru na 2,2 odsto, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine.
Kretanja u najvećim ekonomijama
Među najvećim ekonomijama eurozone, inflacija mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) usporila je u Francuskoj sa 0,7 na 0,4 odsto, u Španiji sa tri na 2,4 odsto, te u Italiji sa 1,2 na jedan odsto. Istovremeno, u Njemačkoj je blago porasla sa dva na 2,1 odsto.
U izvještaju se navodi da je najviša stopa godišnje inflacije zabilježena u Rumuniji – 8,5 odsto, Slovačkoj 4,3 odsto i Estoniji 3,8 odsto, a najniža u Francuskoj – 0,4 odsto, Danskoj 0,6 odsto, Finskoj i Italiji, po jedan odsto.
BiH iznad evropskog prosjeka
Dok eurozona bilježi pad inflacije, podaci domaće agencije za statistiku pokazuju da je godišnja inflacija u decembru prošle godine u Bosni i Hercegovini iznosila 4,1 odsto.
S obzirom na snažnu ekonomsku povezanost zemlje sa Evropskom unijom, nameće se pitanje zašto je inflacija u Bosni i Hercegovini znatno viša nego u eurozoni.
Ekonomisti objašnjavaju da je odgovor svima poznat – u posljednjih nekoliko godina provodi se neka vrsta reforme tržišta rada gdje se maksimalno povećavaju minimalne zarade. Prvo je to urađeno u Republici Srpskoj, a onda i u Federaciji BiH. Prije tri godine minimalna zarada u Republici Srpskoj bila je 540 KM, a sada je više od 1.000 KM, te su napravljeni razredi zarada. Federacija BiH je to još drastičnije uradila, imala je manju minimalnu zaradu i odjednom su odlučili da preteknu minimalnu zaradu u Republici Srpskoj. Ovo je izvršilo pritisak na poslodavce da povećaju cijene svoje robe i usluga. To je jedini razlog koji se trenutno može uočiti između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Inače se uvijek uvozila njihova inflacija, a sada se unazad nekoliko godina ima vlastita inflacija. Direktna posljedica veće inflacije je povećanje minimalnih zarada, posebno u Federaciji BiH.”
